A onda je odlazila putevima samoće. Tajne su zveckale kao zvončići u decembru i suze se caklile, kao kristali, u njenim zjenicama. Vraćala se neodsanjanim snovima i nedokučivim željama. I plašila se vratiti u realnost. Plašila se mraka koji je čeka iza lažnog svjetla i hrđe ispod tanke pozlate varljivog sjaja.

        A moji su uzdasi od tebe daleko kao kavkaski vrhovi snježni.
               I sebe i večeras prepuštam bolu i čežnji. Ponovo.

                                               "Dođi, iz plave boce se pojavi...
                                         I dodaj svetu malo boje, o čudo moje..."

     Ponos